Neurologija

Neurologija je grana medicine koja se bavi poremećajima nervnog sistema koji uključuje mozak, kičmenu moždinu i nerve, ali i pojedinim bolestima koje zahvataju mišiće.

Neurološka stanja mogu varirati od glavobolje do neurodegenerativnih bolesti poput Alchajmerove i Parkinsonove bolesti.

Oblast neurologije je ogromna i stalno se razvija, sa novim otkrićima i tretmanima koji poboljšavaju naše razumevanje i brigu o pacijentima sa neurološkim poremećajima.

Nervni sistem prenosi signale u i iz različitih delova tela i koordinira radnje koje vaše telo obavlja. Podeljen je na dva glavna dela: centralni nervni sistem i periferni nervni sistem.

Centralni nervni sistem čine mozak i kičmena moždina. Periferni nervni sistem su svi nervi koji se granaju od kičmene moždine.

Neurolog je lekar koji se specijalizuje za bolesti, povrede i poremećaje nervnog sistema. Poremećaji nervnog sistema mogu biti akutni ili hronični i mogu varirati po težini.

Kada je potrebno posetiti neurologa?

Potrebno je da zakažete pregled kod neurologa ukoliko:

• Osetite neobjašnjivu vrtoglavicu ili imate problema sa ravnotežom
• Osećate jake glavobolje
• Imate problema sa kretanjem, bilo da je u pitanu otežano kretanje ili prisustvo nekontrolisanih pokreta
• Imate krize svesti
• Osećate ukočenost , peckanje ili utrnulost u jednoj polovini tela
• Imate hronični bol koji vaš lekar opšte prakse ne može da reši
• Primećujete zaboravnost ili pad svojih kognitivnih sposobnosti
• Osećate neobjašnjivu promenu ličnosti
• Imate prolazni gubitak vida ili duple slike

Neurolozi koriste različite dijagnostičke alate i tehnike, uključujući neurološke preglede, MR i CT snimanja, elektrofiziološke testove (EEG i EMNG) i laboratorijske testove, kako bi procenili funkcionisanje nervnog sistema i identifikovali bilo kakve abnormalnosti, bolesti i stanja. Nekada je potrebno obaviti lumbalnu punkciju i uzeti tečnost iz kičmenog kanala na analizu.

Česta patološka stanja u neurologiji su:

1. Migrene i glavobolje: Ovo su uobičajeni neurološki poremećaji koje karakterišu ponavljajuće glavobolje, često praćene senzornim smetnjama, mučninom i osetljivošću na svetlost i zvuk.
2. Epilepsija: Neurološki poremećaj koji se karakteriše ponavljajućim napadima, praćenim gubitkom svesti, koji mogu varirati po težini.
3. Moždani udar: Javlja se kada je protok krvi u mozgu prekinut, što dovodi do oštećenja mozga i neuroloških deficita.
4. Multipla skleroza (MS): Autoimuna bolest koja utiče na centralni nervni sistem, izazivajući simptome kao što su umor, slabost, utrnulost i poteškoće sa koordinacijom.
5. Parkinsonova bolest: Ovaj progresivni neurodegenerativni poremećaj utiče na kretanje i karakteriše ga drhtanje, ukočenost, sporost pokreta i poteškoće sa ravnotežom i koordinacijom.

Kako izgleda pregled neurologa?

Ključ za obavljanje efikasnog neurološkog pregleda je posmatranje. Više od polovine neuroloških pregleda se obavlja jednostavnim posmatranjem pacijenta – kako govori, razmišlja, hoda, kreće se i jednostavno komunicira sa lekarom. Neurolog će lokalizovati leziju, na osnovu jednostavnih zapažanja. Pored toga, lekar može uputiti pacijenta na dodatna testiranja koja mogu upotpuniti dijagnozu.

Tokom prvog pregleda sa neurologom, on će obaviti fizikalni neurološki pregled. Neurološkim pregledom će testirati snagu mišića, reflekse i koordinaciju.

Kako različiti poremećaji mogu imati slične simptome, neurologu može biti potrebno više testiranja da bi postavio dijagnozu. Zato, lekar može preporučiti različite procedure koje pomažu u dijagnostici ili lečenju stanja.

Neki od uobičajenih dopunskih pregleda koji se koriste u evaluaciji pacijenta uključuju:

• Kompjuterizovanu tomografiju (CT)
• Magnetnu rezonancu (MR)
• Elektroencefalografiju (EEG)
• Studije nervne provodljivosti i elektromiografiju (EMNG)
• Lumbalna punkcija (LP) za analizu cerebrospinalne tečnosti