Nefrologija

Nefrologija je subspecijalnost interne medicine koja se bavi dijagnozom i lečenjem bubrežnih oboljenja, kao i terapijom bubrežne slabosti funkcionalnom zamenom bubrega – dijalizom.

Bubrezi su vitalni organi odgovorni za filtriranje otpadnih proizvoda i toksina iz krvi, regulisanje ravnoteže tečnosti i elektrolita, proizvodnju hormona koji kontrolišu krvni pritisak, kao i za proizvodnju crvenih krvnih zrnaca.

Ko je nefrolog?

Nefrolog je lekar specijalista koji se bavi brigom o bubrezima i leči stanja koja utiču na funkciju bubrega, kao što su hronične bolesti bubrega, kamen u bubregu, glomerulonefritis i otkazivanje funkcije bubrega.

Nefrolozi leče i sistemska stanja koja utiču na bubrege, kao što su dijabetes i autoimune bolesti, kao i hipertenzija (visok krvni pritisak) i poremećaji elektrolita.

Ljudsko telo ima dva bubrega, svaki je otprilike veličine pesnice. Nalaze se odmah ispod grudnog koša na sredini leđa, sa obe strane kičme.Za nesmetano funkcionisanje ljudskog tela dovoljan je jedan bubreg.

Kada je potrebno posetiti nefrologa i kako sprečiti nefrološka stanja?

Postoji mnogo potencijalnih razloga zbog kojih lekar opšte prakse može preporučiti da posetite nefrologa. Nefrolozi obezbeđuju kompletan dijagnostički i terapijski pristup ovim oboljenjima, uključujući retke i komplikovane bolesti.

Važno je da zakažete pregled nefrologa ukoliko postoje neki od simptoma kao što su:

• Proteini ili krv u urinu
• Nekontrolisano visok krvni pritisak
• Kamen u bubregu
• Hronično i akutno zapaljenje bubrega
• Insuficijencija bubrega (bubrežna slabost)
• Potrebna briga nakon transplantacije

Održavanje optimalnog zdravlja bubrega ključno je za opšte blagostanje i dugovečnost vašeg organizma.

Najčešća oboljenja bubrega koja u praksi srećemo obuhvataju:

1. Hronična slabost bubrega: progresivno stanje koje karakteriše postepeni gubitak funkcije bubrega tokom vremena. Uobičajeni uzroci su dijabetes, hipertenzija, glomerulonefritis i policistična bolest bubrega.
2. Kamen u bubrezima: čvrsta naslaga minerala i soli koja se može formirati u bubrezima i izazvati jak bol kada prolazi kroz urinarni trakt. Način ishrane, dehidracija i genetska predispozicija mogu doprineti formiranju kamena.
3. Glomerulonefritis: zapaljenje bubrežnih filterskih jedinica (glomerula), što dovodi do nakupljanja proteina u urinu, krvi u urinu i oštećenja funkcije bubrega. Može biti akutna ili hronična, a može biti posledica infekcija, autoimunih poremećaja ili sistemskih bolesti.
4. Akutna slabost bubrega: naglo smanjenje funkcije bubrega, često zbog stanja kao što su teške infekcije, dehidracija, lekovi ili oštećenje bubrega usled traume ili operacije. Pravovremena intervencija je ključna za sprečavanje komplikacija i obnavljanje funkcije bubrega.

Prevencija bolesti bubrega uključuje usvajanje zdravih životnih navika i upravljanje faktorima rizika kao što su dijabetes, hipertenzija, gojaznost i pušenje. Ključne preventivne mere i strategije nefrološke prevencije uključuju održavanje uravnotežene ishrane, konzumiranje adekvatne količine tečnosti, kako biste unapredili funkciju bubrega i sprečili pojavu kamena u bubregu.

Redovno praćenje krvnog pritiska, nivoa šećera u krvi, nivoa holesterola i upravljanje ovim stanjima kroz lekove, ishranu i promene načina života, pomaže očuvanju bubrežne funkcije.Pored toga, važno je izbegavati pušenje i ograničiti konzumiranja alkohola.

Ključni faktor za sprečvanje oboljenja bubrega je pravovremena medicinska pomoć nakon što osetite simptome kao što su promene u mokrenju (učestalost, boja, miris), otok (edem) lica i ekstremiteta, umor, mučnina ili neobjašnjive promene težine.

Kako izgleda pregled nefrologa i koje testove on obavlja?

Tokom vašeg prvog pregleda, nefrolog će pregledati vašu medicinsku dokumentaciju, pitaće vas o simptomima i razlogu zašto ste se odlučili da obavite pregled. Nakon toga, uslediće fizički pregled, koji će biti upotpunjen testovima krvi, urina ili imidžingom – ukoliko je potrebno.

Laboratorisjka analiza urina obuhvata pre svega detekciju prisustva bakterija, krvi i proteina.Najvažnije analize iz krvi su određivanje vrednosti uree i kreatinina koji ukazuju na stepen bubrežne funkcije.

Uobičajeni testovi i procedure koje nefrolozi sprovode ili na koje upućuju pacijente uključuju i:

• Testovi funkcije bubrega – određuju koliko dobro funkcionišu bubrezi (testovi krvi i urina).
• Imidžing – testovi za snimanje bubrega mogu uključivati rendgenske snimke, ultrazvuk, CT skeniranje (CT urografija) i MR urografiju.
• Biopsija bubrega – nefrolog će uzeti mali uzorak tkiva iz vaših bubrega kako bi pomogao u dijagnostikovanju stanja bubrega.